Irma Delacour
Obavijest!
klik!
Molim vas posjetite!
Kviz
Joj išla sam na neke kvizove i našla ovo:
1.pokušaj:
2.pokušaj:
3.pokušaj:
Sada želim da ovaj kviz isto pokušaju:
Amelie Delacour-Austen
Annabelle Granger
Melanie Hunter
&
Lindsay Slytherin
pozz & ki$$
Ona koje ide na spoj sa Dracom Malfoyem!
haaaaaaaaaaaaaahaaaaaaaaaaaaaaaa
03.07.2007. u 20:23 |
19 Komentara |
Print |
# |
^
Vrisak...
Osjećala sam se...uglavnom čudno.Jako čudno.Dok sam ulazila u spavaonicu, čula sam žamor.Vidjela sam da je Dora je tješila Ellen,Amelie i Annabelle su užurbano razovarale, a Denise i Hermiona su sjedile na Denisinom krevetu i tiho razgovarale.Ellen je plakala.Kada je vidjela mene okrenula se, pa sam mola vidjeti njeno natečeno i blijedo lice te crvene oči.
„Iirmma...“obratila mi se“mmojji rroditelji su rekli dda jja i ona“pokazala je na Denise“moramo ići kući, u Italiju.“
„Kako to misliš?“Pa ne možeš sada ići.Mislim na Elem. i to.Razumiješ?“
Uzrjurala sam se.Kako može?Pa tu su Elementi i sve...
„Irma, jjja znam ali moji mama i tata kažu da je tako najbolje za mene.“
„Pa da“javila se Denise ustajući sa kreveta“ona ne želi razočarati mamicu i taticu. Oduvijek je bila...znate...Kmezava...“
Nasmiješila se i uzela kovčeg.
„Ajde blento, idemo.“reče Denise i bez pozdrava izađe.
„Irma, Amelie, Annabelle, Dora i Hermiona, pisati ću vam.Vidimo se.“rekla je i izašla.
* * *
Ujutro su mi oči bile crvene i natečene, te jako teške.
„Irma?“prišao mi je netko i šaptao mi na uho“Probudi se.“
Bila je to Annabelle.
„Kasnimo?“upitala sam ju.
„Da.I ja sam prespavala.“
Na brzinu sam se obukla pa smo sišle na doručak.Opet smo „nabrzinu“ nešto smazale i onda smo otišle na predavanje.Predavanja su teško prolazila.Shirackica nas je opet mučila s animagusima, Slughorn s Višesokovnim napitkom, a Krum...pa on je ovaj...nije došao na predavanje.Kada smo došli na ručak McGonagallica je izjavila:
„Danas je 31.10. te će večeras biti bal za Noć vještica.Danas više nemate predavanja nego smijete otići u Hogsmade.Po svečane pelerine.Bal počinje u osam sati.Dobar tek.“
Još jedna haljina?Joj pa imam već jednu svečanu.Ali...ta je za Fleurino vjenčanje.
Popodne smo otišle u Hogsmade.Ja sam kupila neku...degensku crvenu haljinu.Da.Baš to.
Ostatak popodneva smo se spremale.Hermiona je izravnala kosu i obukla žutu haljinu, a Annabelle je izravnala kosu, napravila punđu, našminkala se, stavila sjaj na kosu i na lice, nalakirala i sredila nokte te obukla zlatnu haljinu bez leđa.I sada pogađajte:
Tko je ljepše izgledao?Amelie je obukla neku preprepredivnu srebrnu haljinu, sredila kosu i napravila sve već navadeno kao Annabelle.Dora je napravila sve kao Annabelle i Amelie samo je ona obukla ružićastu haljinu.Ja sam nakovrčala kosu, našminkala se i obukla crvenu haljinu.Bile smo spremne.I kasnile smo!Kada smo ušle u Veliku dvoranu svi su već naveliko plesali i nitko nije primjetio da smo ušle.Sjele smo za stol.Večer je prošla ugodno.Par puta sam plesala s Mikeom, jedanput sa Harryem i dvaput sa Seamusom.Svirala je neka lagana muzika.Svi su plesali.Svi osim mene.Odjednom mi se sledila krv u žilama.Razlog tome bio je zastrašujući vrisak koji nikoga nije mogao ostaviti ravnodušnim.Prva sam izašla iz Velike dvorane.Urlici te djevojke su se nastavili.Slijedila sam ih.Odjednom su prestali.Kada sam skrenula vidjela sam...Elizabeth Sprot, Čuvarica Zemlje, ležala je na podu.Njena predivna, bijela haljina bila je natopljena crvenom tekućinom.Krvlju!
Pa...
Ležala sam u bolničkom krilu.Uglavnom, pored mene, na stolici sjedile su dvije osobe.Amelie
i Harry.Harry Potter.I oni...ma znate...ehm pa oni su se...
* * *
„Irma pomozi mi!“pitala me Amelie dok sam pisala zadaću iz Aritmancije.
„Šta je?“upitala sam ju.
„Pa...ne znam kako da ti kažem.Ja...“
„Ej Amelie!“
Oh ne!Došao je!
„Bok Harry!“reče ona.Harry i ona su cura i dečko.Fuj!
„Možeš li molim te doći?“upita ju on.
“Naravno.“reče Am. i izađe s njim iz društvene.
Ne znam zašto, ali pogledala sam na sat.Joj!Kasnim na onu knjižničarsku grupu!Zamotala sam svoj gotovi esej, spremila pera i bočice s tintom i krenula prema knjižnici.Jurila sam praznim hodnicima.Kada sam došla do vrata knjižnice, netko je otvorio vrata i ja sam se OPET zabila.Auuuuuuuuuuuuuuuuuu!!!!!!!!!!(To mi se jedanput dogodilo u stvarnom životu)
Katastrofa!!!!!!!!!!!
1.vrata je otvorio Mike
2.bočica tinte mi se razbila i rasula
3.mislim da sam slomila nos
„Oprosti!“reče on i sagne se da me digne s poda.Točno, pala sam.Nisam mogla podnijeti tu bol pa sam se bacila na pod.Katastrofa!!!!!!!!!!!
„Nema vveze.“rekla sam i zacrvenila se.“I ti ideš na knjižničarsku grupu?“
„Da.Ali...“nasmijao se“grupa je prošla.Promjenili smo termin.“
Smijao mi se.Ha.Haha.Hahaha.Hahahaha.Hahahahaha.Jako smiješno.Sagnula sam se i pokupila stvari(ostatak stvari).
“Doviđenja Mike.“
Okrenula sam se.A onda me on uhvatio za ruku.
„Ovaj, želiš li sa mnom u šetnju?“upitao me.
„Tko?Ja?“
„Hmm, da razmislim.Pošto si ti jednina osoba u hodniku koju bi najradije pozvao u šetnju a i zato što nema nikog drugog...Da, mislim da sam pozvao tebe.“
„Pa, ja nemam ništa protiv.“
„Ok onda idemo.“
Šetali smo perivojem.Sigurna sam da znam zašto me je pozvao.Kao i cijela škola, želi znati sve o onome što je bilo prije dva tjedna.
„Želim nešto znati.“pitao me kada smo bili blizu Hagridove kolibe.
Znam ja šta ti želiš znati.
„Što?“
„Da li...znaš kada...su nas oteli...i rekli...zapravo Znaš-Već-Tko je rekao....da su oteli mene zato što...Zato što sam ti jedna od najdražih i najvažnijih osoba na cijelom svijetu.Da li je to istina?Je li , Irma, je li to istina?“
Ohhh ne!Samo TO NE!
„Ja...pa...“
Ušutila sam.Zapravo nije to bilo iz nekih posebnih razloga.Nisam mogla govoriti.Kada sam mu željela reći istinu...on se sagnuo...i...ppoljubio me.
Ja sam u kazni.Ne zbog Interneta, zbog mojih ocjena iz škole.Mislim nije ništa strašno.
U kazni sam zato što sam dobila četvorku iz matematike.Mislim da će vam to biti razlog da znate kakvi su moji roditelji.Postove ću objavljivati svakog petka a do tada...Željela bih da dobijem dosta komentara.I da, ako nekome trebaju komentari, recite mi.Ostavljati ću vam ih petkom.50, 100, 150,...Koliko želite!Samo ja vas molim komentare!Do idućeg puta ljudi!
pozz & ki$$
„Dobro došla Čuvarice.“reče on svojim zmijskim glasom.Oči su mu bile crvene a nekako čudno su svjetlucale na svjetlu lebdećih svijeća koje su bile tik iznad njegove glave.
„Došla si baš na predstavu.Evo, poceti ću jednostavno.Ja želim tvoje Znamenje.Dati ćeš mi ga ili će tvoji prijatelji biti...“
„Mrtvi.“dovrši žena koju sam prepoznala iz novina.Bellatrix Lestrange.Stajala je s desne strane vrata.Na lijevoj strani stajao je njezin suprug, Rodolphus Lestrange.
„Kako to mislite?“upitala sam.Čudila sam se sama sebi.Persirala sam osobe koje me žele ubiti.
„Pa, da ti sve objasnim ispocetka pa cemo onda prijeci na stvar.Rodolphus i Bellatrix bili su tako ljubazni pa su pristali piti Višesokovni napitak i pretvarati se da su ove gnjide.“
„Mike i Amelie nisu gnjide!“povikala sam.Oh ne!Došla je na red moja mana-vrlina.Moram braniti sve oko sebe.
„Pretvarali su se da su ove GNJIDE“nastavi Voldemort pravivši se da me nije cuo.Toliko me podsjećao na moju i Ameliinu tetu Christine.“tako da bi mogli doći do tebe.Iz pouzdanih izvora znamo da su ti ove gnjide najvažnije osobe u životu pa smo tebe namamili pomocu njih.A sada daj mi Znamenje ili...znaš što slijedi.“
Zacrvenila sam se kada je rekao da mi je Mike jedna od najvažnijih osoba u životu ali sam potpuno problijedila kada sam znala što slijedi.
„Samo Čuvarica može držati Prsten.“
Čula sam taj glas u svojoj glavi.Mahnito sam se okretala da vidim tko mi je to rekao ali su me svi u prostoriji shvatili drugacije.
„Oh ne možeš pobjeći.“reče Znate-Već-TKO.
Ja sam se još jedanput okrenula.Nikoga nije bilo.A onda sam shvatila.
„Kako da ti ga dam ako su mi zavezane ruke.“
Mike, Amelie i Lestrangeovi su me gledali ali Voldemort se nasmijao.
„Znao sam.Ipak si ti...dobra djevojčica...“
Opet se nasmijao onim svojih zmijastim smijehom koji je zvučao kao siktanje.Nakon njega su počeli i Lestrangeovi.Ulizice proklete!Voldemort je zamahnuo štapićem i oslobodio me.
„Sada kada si slobodna, daj mi to već jednom.“
„U redu.“
Prišla sam mu i instiktivno stavila ruku u džep.Tamo je bio prsten.Ali onda sam se sjetila.Odkada je prsten bio u mom džepu i zar mi ga Bellatrix nije ukrala?
„Oh da, ukrala ti ga je“reče V.Legilimencija“ali prsten ti se vratio odkada si bila omamljena. To ti se zove...neka dobrota valjda...Ah daj mi ga već jednom!“
Pružila sam mu ruku i dala mu prsten.Njegove crvene oči postale su još crvenije i...nekako sretnije...
A onda je sve postalo bijelo.Baš bijelo.I sve se vrtilo.A kada sam otvorila oči...NIKADA nećete pogoditi što sam vidjela!!!
P.S.Znam da je post bezveeeeeeeeeeeeeze i sve to...ali nije mi se dalo pisati!Ne tražim 100
komentara...Ostavite koliko god želite!
pozz & ki$$
Prsten
Ja sam definitivno zaboravljiva osoba.Neke nevažne stvari me opsjedaju a neke važnije potpuno zaboravim.Tako je naprimjer bilo sa Elementima.Kada sam se ujutro počela tuširati, potpuno sam se zaprepastila kada sam vidjela onu kapljicu-ono vražje Obilježje.
Ja obožavam zmajeve.Kada nam je profesorica jučer rekla za putovanje nije mi bilo važno zbog „incidenta“na Čarolijama.Ali sada, kada mi nije važno to što je moja sestra Mikeova djevojka, sve mi je to postalo urnebesno zabavno.Mislim ovo sa zmajevima.
Ujutro sam na doručak došla sva vesela.Ellen i Dora bile su vesele također.No, naše veselje pokvarila je Zlica.Pardon, mislila sam Grubbly-Plankova.Dogegala se do našeg stola baš kada je Ellen prosula sok od bundeve.Ona je presmotana.Ali i opasna.Nekada nas to zna doći glave...Uglavnom Zlica je dogmizala i rekla nam to-to što mi je pokvarilo cijeli dan.
„Ovaj djevojke,“počela je“nama je žao nećemo moći ići na put.Znate zbog...“
„Da, potpuno vas razumijemo profesorice.“reče Ellen.Ustala je i pritom prolila Dorin sok.“Vi uopće ne razumijete koje predmete mi danas imamo!Blok sat Proricanja sudbine, blok sat Čarobnih napitaka i blok sat Astronomije!“
„Ja vas razumijem ali ne možemo ići.Vi ste jedna mala razmažena derišta!Ne znate da bih mene to moglo koštati glave!“znakovito je prešla rukom preko vrata“A i vas!Nadam se da ste si utuvili u glavu da se Znate-već-tko vratio i da mu je cilj da nas sve pob...“
Pomahnitala Grubbly-Plankova odjednom je zašutila.Izgleda da je McGonagallica na njoj upotrijebila čaroliju Silencio
* * *
Upravo sam se namrgođeno naslonila na zid tamnice.Nisam mogla vjerovati.Nisam stigla napisati one sastavke za Aritmanciju i onda mi je profesorica Vector dala kaznu.Obraditi SVE numerologije koje postoje!!!Taj sat radili smo u grupama.Vectorica se izderala na mene pred cijelom grupom.Možda nisam spomenula da Mike Johnson ide na Aritmanciju.I možda nisam spomenula da je bio sa mnom u grupi.I možda nisam spomenula da je cijelo vrijeme buljio u mene.Kada je na kraju sata zazvonilo rekao je:
„Toliko si slična Galadriel da to sama ne možeš ni otkriti.“
Onda se okrenuo i izjurio iz učionice.I eto, sada stojim tu ispred tamnice i čekam da započnu Čarobni napitci.I eto, sada gledam u Lazareovu glupu njušku.Izruguje se Hermioni.
„Jednom bezjak, zauvijek bezjak.“reče on uz zagonetan osmjeh.
„Idi k vragu.“reče Hermi...Isuse bože!!!Pa to su dvije Hermione!!Ona Hermiona koja je upravo poslala Lazarea k vragu nasmiješila se i rekla:
„Oh bok Annabelle!Kako si putovala?“
„Poprilično dobro.“reče ona i sa velikim zanimanjem počne motriti Rona.Vrata tamnice su se otvorila i učenici su ušli unutra.Za katedrom je sjedio omanji, debeljuškasti čarobnjak.
Sjela sam sa Denise.Nju nisam viđala u zadnje vrijeme.
„Dobar dan.Za naše nove učenice Irmu Delacour i Annabelle Granger ja sam profesor Horace Slughorn i predavati ću vam Čarobne napitke.Danas pripremamo Višesokovni napitak.“
Primjetila sam da je Hermiona, koja je sjedila s Annabelle, pogledala Harry i Rona.
„Sastojci su vam...“počeo je Slughorn“na ploči.Možete početi.“
Ja i Denise smo šutke radile.Primjetila sam da stalno gleda prema Harryu.Petnaest minuta prije kraja sata netko je pokucao na vrata učionice.U učionicu je ušla Gabrielle.
„Prrofesorrica McGonagall me zamolila da ovo predam Irrmi Delacourr i Ellen Peterrson.“
„Pa predaj im.“reče Slughorn i zagonetno se okrene prema nama.
„I rrekla je da može doći i Dorra Rrossevill.“
I bez da sam otvorila pismo, znala sam o čemu se radi.Elementi.U pismu je pisalo:
Gospođice Irma Delacour,
Molim vas da danas poslije Čarobnih napitaka dođete u moj kabinet.Ponesite Prsten.
Lozinka je: pergament.
Minerva McGonagall
Eto, napokon nešto zabavno.Ali koja bi budala stavila da lozinka za kabinet bude pergament?
Nakon Čarobnih napitaka Ellen i ja otišle smo u naše spavaonice po prstenje.Kada smo otvorile vrata zabile smo se u Amelie.Bila je blijeda i znojna.Onda se dogodilo nešto potpuno neočekivano.Amelie je rekla:
„Oprosti!“i prošišala dalje.Ja sam bila u potpunom šoku i nisam mogla razmišljati ali zato je Ellen sve brzo shvatilai povikala:
„Irma!Irma!Amelie ti je ukrala prsten!“
Moram priznati da sam pomislila da mi se željela ispričati zbog njene veze s Mikeom ali Ellenina ideja činila se normalnijom.Pojurila sam u sobu.Iz svoje malene, grubo izrezbarene kutijice izvadila sam medaljon obitelji Delacour koji ima svaka žena Delacour(objašnjenje je ispod posta) i otvorila ga.U tom medaljonu je bila moja slika i obiteljski grb ali u tom medaljonu držala sam prsten.Ali nema ga!Ellen je shvatila da je bila u pravu.
„Irma, hajde!“poviče ona.Velikom brzinom spustila sam se stepenicama.
„Ja idem prema perivoju ti pretraži dvorac!“rekla sam joj dok smo izlazile iz društvene.Trčala sam hodnicima a moji koraci odzvanjali su praznim hodnicima.Kako je samo mogla?Izašla sam iz dvorca.U perivoju sam vidjela samo Hagrida i nekog jako visokog dečka.Kada sam došla malo bliže shvatila sam da je to Mike.Čekaj, čekaj...
„Mike!“viknula sam.On i Hagrid su se okrenuli.
„Oh bok Irma!“
„Gdje je Amelie?“upitala sam čvrsto stežući štapić i pogledavajući prema šumi.Moja predviđanja su se ostvarila.
„Otišla je u Zabranjenu šumu.Baš sam pitao Hagrida može li je ići sa mnom.“reče Mike.
„Evo čekajte me samo da odem po samotrijel.“reče Hagrid i ode do svoje kolibe.
“Idemo!“reče mi Mike i povuče me za ruku.Trčali smo prema ulazu Zabranjene šume.
„Zašto ne čekamo Hagrida, mislim on ima samostrijel i...“upitala sam ga ali me on prekinuo.
„Začepi Delacourice.“
Zastali smo na rubu šume.Samo sam ga gledala.Ništa mi nije bilo jasno.Ali naravno prmijetila sam...oh Bože...ima tako lijepe oči...
„Poslije tebe.“reče pokazujući mio rukom da uđem u ZABRANJENU šumu.Poslušala sam ga i krenula.Mogla sam učiniti sve za njega.Nakon kraćeg hodanja došli smo u onaj tamni dio šume.Kada bih pogledala uvis, nisam više vidjela vedro plavo nebo koje sam vidjela na rubu šume.Vidjela sam samo beskrajno duga drveća.
“Zašto bi Amelie došla ovdje?“upitala sam ga.Šutio je.
„Ne znam, vidio sam da je prošla ovuda.“
Neko vrijeme smo šutili i hodali.Odjednom smo stali.
„Možda bih željela malo predahnuti?“upita me on.
„Pa može.“odgovorila sam, iako posve suha glasa.Šutili smo i promatrali debla drveća.
Odjednom je nešto polako počelo šuškati u obližnjem grmlju.
“Mike!Što se događa?“uspaniceno sam upitala.Ja sam tek došla iz Beauxbatonsa i ne znam baš koja sve bića ovdje postoje.
“Žao mi je Delacourice!“reče on.“Omami!“
* * *
Bila sam budna ali nisam mogla otvoriti kapke.Bili su preteški.No svejdno sam skupila hrabrost i širom ih otvorila.Glavom su mi prolazile samo kratke misli.Mike, šuma, Amelie, prsten, Omami!Isuse pa taj gad me omamio!Gnjusni crv iz mutnih zemalja!
„Irma Delacour.Dobro došla na našu malu zabavu.“
Ležala sam na kamenom podu.Ruke i noge bile su mi vezane.Mike i Amelie sjedili su pored peći također zavezanih ruku i nogu ali začepljenih usta.A što je bilo najstrašnije od svega, na starom, otrcanom, kožnom kauču sjedio je nitko drugi nego lord Voldemort.
P.S.Meni je jaaaaaaaaakooooo žao što kasnim s postom!Nadam se da vam se sviđa!
P.P.S.Kao i uvijek, zamolila buh vas da mi ostavite bar sto komentara, da mogu napisati post.
P.P.P.S.Napravila sam novi blog:~HarryPotterologija~ i svi koji ga želite pisati sa mnom, molim vas recite mi u komentarima.
P.P.P.P.S.GLASUJTE NA ANKETI!!!!!!!!!!OBAVEZNO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Opet je bljesnula ona svijetlost i mi smo se vratili u kabinet.
„Hajde, idite na večeru.“potjera nas ona iz svog kabineta.Hodali smo u tišini.Nitko nije mogao progovoriti.Tek kada sam sjela za Gryffindorski stol vratio mi se dar govora.
„Hej.“rekla sam Hermioni dok sam sjedala pored nje.Amelie nije bilo.
„Što je bilo?“upita ona mene i Harrya(Ellen je sjela dalje od nas).Nismo joj morali odgovoriti jer joj je upravo jedna sova donijela pismo.Nije ga mogla odmah pročitati jer je McGonagallica počela svoj monolog.
„Molim vas tišina!“
Svi su zašutili.
„Tako.Željela bih reći da je madame Hooch dala otkaz i da ćete dobiti novog profesora iz letenja i novog suca na metlobojskim utakmicama.“
Sjela je i naši tanjuri napunili su se hranom.Nakon pet minuta Hermiona je počela vrištati.
„Profesorice!!!!Profesorice!!!!Jeli istina?Jeli istina?“
„Gospođice Granger!“zaurla McGonagallica“Smirite se pobogu.Dođite i recite mi što želite.“
Hermiona joj je prišla i šapnula joj nešto na uho.McGonagallica je potvrdno kimnula.
„Samo nemojte nikome reći.“reče joj McGonagallica.
„U redu.“
„Molim te, reci meni.“rekla sam joj ali ona je samo odmahnula glavom.Kada sam završila s večerom, otišla sam u kulu po komad pergamenta i pero.Zaputila sam se u knjižnicu.
„Ovaj oprostite“prišla sam Madame Pince“ja sam nova i željela bih se upisati u knjižnicu.“
„U redu, djevojko, dođi za mnom.“
Došla sam do njenog stola.
„Kako se zoveš?“upita me ona.
„Irma Delacour.“pogledala me i nasmiješila mi se.Bila mi je nekako draga.
„Moja imenjakinja.“
„I vi se zovete Irma?“
„Da.Reci mi želiš li primati Prorok?“
„Hmm...ne.“
„U redu.Evo ti iskaznica.I željela bih te pitati želiš li u knjižničarsku grupu?“
„U šta?“
„Knjižničarska grupa.Ove godine sam ju organizirala.Prijavilo mi se već nekoliko učenika.Jedan dečko iz Ravenclawa, jedna djevojka iz Gryffindora i jedna djevojka iz Slytherina.“
„A znate li kako se oni zovu?“
„Tamo ti je popis.“pokazala mi je na pano iznad njenog stola.Na popisu su bili Melanie Hunter, Elizabeth Sprot i Mike Johnson.Hmm...evo jednog od dobrih razloga da se priključim...“Onda želiš li se priključiti?“
„Da.“
„Potpiši se ovdje.“dala mi je pero i potpisala sam se na pergament.
„Ovaj, imate li možda knjigu o numerologiji i knjigu o animagusima?“
„Da...“rekla mi je pa sam krenula za njom“Evo je.“Numerologija svijeta“.I rekla si o animagusima?“
„Da.“
„Evo.“odvukla me nekoliko polica dalje“Biraj: „Način preobražavanja“, „Ako postanete animagus kako se registrirati“ i „Oblici preobrazbe“.
„Ehm...mogu li uzeti sve tri?“
„Da...evo izvoli.Nositi ćeš je u društvenu ili ćeš ju obrađivati i čitati ovdje?“
„Ovaj, ovdje.“
„U redu.I...grupa je u sedam navečer, u srijedu.“
„U redu.“rekla sam, uzela te četiri poprilično teške knjige i sjela za neki stol.Prvo sam uzela Svjetsku numerologiju.Otvorila sam i zabilježila one numerologije koje sam trebala pa sam ih onda krenula prepisivati.Ali dali biste vi mogli prepisivati četiri stranice teksta kada znate da sudbina svijeta ovisi o vama?Ne,definitivno.Otišla sam do madame Pince.
„Ovaj..mogu li posuditi ove knjige.“
„Da.Pošto si član knjižničarske grupe možeš ih zadržati mjesec dana.“
„Hvala vam, doviđenja.“
„Doviđenja i tebi.Vidimo se u srijedu.“
Baš kad sam izlazila iz knjižnice netko se jako zabio u mene tako da su mi ispale knjige.Bio je to onaj dečko s kojim sam bila u grupi na Preobrazbi.Bio je to Mike Johnson.
„Joj...oprosti...“reče mi on i počne dizati moje knjige.
„Ne, ne moraš...“rekla sam mu dok sam se saginjala da pokupim „Oblici Preobrazbe“.
„Ah ti imaš tu knjigu...Onda ništa...vidimo se.“reče on i okrene se.
„Čekaj.“okrenuo se“Koju knjigu?“
„Ma kada sam poslije ručka dolazio ovdje, knjižnjičarka mi je rekla da ima samo tu jednu knjigu.Ja sam kasnio na sat i rekao da ću doći poslije večere ali sam zakasnio.“
„Pa možemo zajedno pisati zadaću.“izletilo mi je prije nego što sam promislila.Zaboravila sam na elementi, Merlina, prstenove,...koga briga!Pisat ću zadaću s najzgodnijim tipom na mojoj godini.
„Hvala, ali ne mogu.Dogovorio sam se da idem u šetnju s Amelie.“
„Ah...“rekla sam.Otišao je.Izgubila sam dar govora.Ma kakav dar govora, izgubila sam sve darove!Moja sestra!Moja rođena sestra...dobro polusestra...izlazi sa...Ma, dosta mi je!Dok sam bila u Beauxbatonsu nikada nisam imala dečka jer mi ih je sve otimala najbolj prijateljica ali ne, ovog puta neće.Kunem se svojim životom da moja polusestra, Amelie neće biti Mikeova djevojka.
* * *
Iduće jutro, na Čarolijama, naprosto sam se dosađivala.Sjedila sam s Dorom.Morali smo deset plišanih medvjedića odjednom držati u zraku.Ja sam ih držala tako već dvadeset minuta.
„Jesi li čula najnoviji trač?“upita me Dora.
„Ne.“sasvim bezvoljno sam odvatila.Ovaj sat imali smo s Ravenclawima i moja sestra je sjedila sa Mikeom.
„Pa...Amelie i Mike Johnson su skupa.“
„Molim???“upitala sam ju.Mojih deset medvjedića palo je na sve strane a dva su, jadnog profesora Flitwicka, pogodili u glavu .
Većina učenika se okrenulo prema meni a oni koji nisu išli su pomoći profesoru Flitwicku.
„Delacour...“propiskuta on“...kako se to ponašate...dvadeset bodova od Gryffindora....“
Gryffindori su užasnuto uzdahnuli.
„Ali...“
„Nema ali.Hvala Potteru i Weasley.Nastavimo.“
Čarolije su prolazile sporo...sporo...sporo...Kada je napokon zazvonilo do mene je došla, sva nasmiješena Amelie.
„Što ti je bilo?Jadnog Flitwicka pogodila si u glavu....“počela se smijati.Onda je došao Mike.
„Kada si ga jadnika pogodila, činilo mi se da sam čuo nešto kao
„Ili je taj zvuk možda proizveo medvjedić...“nastavila me provocirati Amelie.Ja sam se samo okrenula i maknula iz tog društva.Ellen se družila sa Amelie i Dorom, Denise sa Hermionom, Harryem i Ronom...a ja...ja nisam imala nikoga...Sada smo imali Drevne rune.Barem ja i Hermiona.Za zadaću smo morali pročitati dvije knjige.Kada smo završile s Runama, pozdravila sam se s Hermionom i otišla u perivoj.Imala sam Skrb za magična stvorenja...sa Slytherinima.Izvadila sam svoju knjigu i sjela na jedan kamen.Nebo je bilo mutno i sivo.Bilo je odvratno vrijeme.Ali sada je do mene došlo nešto još odvratnije.Do mene je došao Nicholas Lazare.
„Delacourice, primjetio sam da si izravnala kosu.“izgleda da je on to jedini primjetio.
„Miči se gmazu.“rekla sam mu i maknula se što dalje od njega.
„Kako očekuješ da ćeš imati dečka ako ih odbijaš?“rekao je netko.Ogledala sam se oko sebe.Nije bilo nikoga.
„Tko si ti?“
I onda se dogodilo opet ono...opet sam se našla na dnu jako obasjanog oceana...i vidjela sam Fleur.Približila mi se.Počela je vrištati...čupala si je kosu...vidjela sam zeleni bljesak u njenim plavim očima...
„Zaspali ste?“upita me profesorica.Svi su gledali u mene.Sat je očigledno započeo.
„Oh...ma nisam...“
„U redu.Nastavimo.Ja sam Wilhelmina Grubbly-Plank i ja sam zamjenca profesora Skrbi za magična stvorenja.Danas ćemo govoriti o zmajevima...Gospođice Rossevill izvolite?“reče Grubbly-Plankova kada je primjetila da je do nas došla Dora.Za njom je hodala Ellen.
„Ovaj...“nespretno se izvlačila Dora“Bile smo u knjižnici...“
„U redu.“nastavi ova“Nađite si mjesto.“Dora i Ellen došle su k meni.
„Bok!“šapne mi Dora.
„Bok.“odgovorih joj ja.
„Da nastavim, danas i cijele školeske godine, imamo jedan projekt.O zmajevima. U čarobnjačkom svijetu cilj je da imamo uljudne i prijateljske kontakte s čarobnjacima iz drugih nacija.Svi vi, koji idete na Skrb za magična stvorenja, imate priliku za jedno malo putovanje.“
Sada su je svi pozorno slušali.Jednino je Elizabeth Sprot potiho razgovarala sa Lazareom.“Mi, koji idemo na to putovanje, idemo u zemlje odakle su nastali zmajevi.Prvo idemo u Swanseu, to je u Walesu(čitaj: Vels).Tamo ćemo posjetiti rezervat običnih velških zelenih zmajeva.Onda idemo u Norvešku.Tamo ćemo posjetiti rezervat norveških kukudrila.Nakon Norveške idemo u Švedsku.Tamo ima jedan prekrasan rezervat u kojem sam bila.U njemu su jedinstveni zmajevi švedski kratkonosi!“to je rekla s mnogo ljubavi.U očima joj je svijetlucao grimizni sjaj“Onda idemo u Ukrajinu, vidjeti ukrajinskog željeznika.Nakon ukrajinskog željeznika posjećujemo Mađarsku i mađarsku bodljorepu.Onda putujemo u Rumunjsku.Tamo ima rezervat posvećen svim vrstama zmajeva.Tamo ćemo vidjeti hebridskog crnog.Nećemo ići u njegovu zemlju porijekla jer je ta zemlja čarobnjačka pa nitko ne zna kako se u nju ulazi i dolazi.A isto u Rumunjskoj ćemo otići u rezervat rumunjskih dugorogih zmajeva.Nakon rumunjske idemo u Bugarsku da tamo pozdravimo njihovog novog ravnatelja.Tamo ostajemo samo na ručku, a poslije ručka, odmah letimo u Kinu da posjetimo rezervat kineskih meteorki. Nakon Kine, spuštamo se u Novi Zeland da vidimo isto meni jako drage zmajeve, novozelandske opalnooke.Onda idemo u Peru vidjeti peruanske gujozube“većina razreda se nasmijala“.Nakon Perua vraćamo se u Hogwarts.Krećemo sutra ujutro.Tko želi ići neka mi donese papirić s potpisom roditeljaili skrbnika.“sada su svi uzbuđeno razgovarali“Gospođice Delacour molim vas dođite.“rekla mi je pozvavši me rukom.Došla sam za njom.“Vaš stric mi je rekao da vi obožavate zmajeve pa mi je jutros po sovi poslao njegov potpis.Možete se vratiti na mjesto“reče mi ona.Vratila sam se do Dore i Ellen.Ona se obratila razredu.“Na putu ćemo biti deset dana.u Rumunjskoj se zadržavamo dva dana a u ostalim državama i rezervatima jedan dan.Tko ide neka ponese“zamahnula je štapićem i u zraku se stvorila nelka ploča“ovo:“zamahnula je štapićem i na ploči se stvorio popis.“Prepišite ga na pergamente.“
Svi su si našli kamen i počeli prepisivati s ploče.Na ploči je pisalo:
-JEDAN kovčeg
-odjeća
-obuća
-grickalice, hrana i piće(sve što vam teba za put)
-novac(ako želite kupovati suvenire ili nešto drugo)
-ako želite ljubimca(pas, mačka, štakor, žaba ili sova)
-pergamenti, pera, tintarice
Kada su svi prepisali okrenuli su se Grubby-Plankovoj.
„Ostatak sata i ovaj drugi sat, imate slobodno.“
Svi su se smiješeći i razgovarajući uputili u Veliku dvoranu, knjižnicu ili svoju društvenu prostoriju.
„Ajme!To bi baš bilo zabavno!“reče Dora.
„I još k tome idemo u Durmstang!“reče Ellen.
„Nisam znala da te zanima crna magija.“reče Dora
„Ma ne zanima me.Nego...samo me zanima njihov dvorac.“
„Što imamo sada?“upitala sam ih.
„Ehm...Travarstvo.“reče Dora.“Hajd idemo u Veliku dvoranu crknut ću od gladi.“
Ellen ju je samo čudno pogledala.
„Idem ja u knjižnicu.“rekla sam im.
„U redu, onda.Vidimo se.“reče Ellen i produži u Veliku dvoranu.Kada sam ušla u knjižnicu uzela sam knjigu „Numerologija svijeta“ i prepisala označena poglavlja.Baš kada sam spremila pergament čula sam da je zazvonilo zvono-vrijeme je za ručak.Pozdravila sam knjižnjičarku i otišla u Veliku dvoranu.Zatekla me velika gužva.Dok sam se provlačila kroz gužvu došla sam do Harrya i Rona.
„Bok!“pozdravila sam ih.Imali su namrgođeni izraz lica.
„Bok.“sumorno rekoše oni u isti glas.
„Što vam je?“
„Ma u zaostatku smo u zadaćama a Hermiona se nadurila na Rona pa neće dati ni meni da prepišem jer zna da ću ja njemu dati da prepiše.“odrecitira Harry
„Aha...ali znate da su ove godine OČI.Trebate se truditi.“rekla sam im dok smo ulazili u Veliku dvoranu.
„Ron?“do Rona je došla Amelie.
„Da?“reče on čudnim tonom.
„Molim te možeš li doći?“upita ga Amelie.
„Oh...u redu.“vrhovi ušiju su mu se zacrvenili.
„Rekao sam mu za Elemente.“reče Harry.Ja sam to, koliko čudno zvučalo, smetnula s uma.
„I mislila sam da ćeš njemu reć...“prekinula sam se usred rečenice.Svi su u Velikoj dvorani zašutili.U dvoranu je ušao visok, prsat i pogrbljen mladić.Pogledao je Hermionu koja se zahihotala.Čini mi se da je Ron bio i više nego bijesan.
„Oh.“počela je McGonagallica“Profesor Lupin je morao naglo otići pa će ga , na satu Obrane od mračnih sila, zamjenjivati Viktor Krum.“.
P.S.Neki su me pitali: Kada će novi post?E pa evo vam ga!I neću napisati novi sve dok ne budem imala bar preko sto komentara.
Obavijest!
Evo sam da kažem da sam i ja otvorila privatni blog jer je to već prešlo u modu!
Ovo je link pa molim vas posjetite ga!!!!
Ovo je jako važno!
Evo, molim vas obratite pozornost na post ispod ovog.Ovako, ja sam se jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaakooooooooooooo!
potrudila da ga napišem pa vas molim da ostavite puuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuunnnnoooooooooooooooooooooooooooo
komentara.Kada ih bude puuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuunooooooooooooooo dobiti ćete novi post!
S nadom da ću dobiti mnogo komentara
Irma Delacour
P.S.Molim vas posjetite ovaj i ovaj blog.Ovaj drugi blog je onako...bezveze(to je moj blog) ali ga svejedno posjetite da vidim što mislite.
Neželjena istina
„Dumbledore!“uzvikne Harry i poleti mu u zagrljaj.
„No, no Harry.Nemamo baš mnogo vremena.Sada bih vas zamolio da sjednete.“rukom je prema nama potjerao nekoliko oblaka.Sjeli smo na te oblake, kroz koje, na naše iznanađenje, nismo propali.“Ovako, kao prvo ovo je Melanie Hunter.“pokazao je na djevojku sa smeđom kosom i smeđim očima.“Ovo je Elizabeth Sprot“to je bila djevojka sa plavom kosom i plavim očima.“A ovo je Aya.“pokazao je na jednu djevojku koja je imala isto smeđe oči i smeđu kosu.“Gospođice Rossevill, vi ste...ovaj vi ste njihov Gardium del secretus, to jest Čuvar tajne.“
Dora je samo zurila u njega i ozbiljnim tonom progovorila:
„Kako to mislite“njihov“čuvar tajne“
„Pa vi ćete to znati i ne smijete to nikome reći.Jednostavno.“
„Vi mislite da u „njih“spada ova glupa i pokvarena Slytherinka?“prezirnim tonom upita Dora gledajući u Elizabeth koja nije ni okom trepnula.
„Da, mislim.To su odlučili Elementi.“
„Vi ste definitivno poludjeli.“reče Dora i sjedne na oblak, koji je bio što dalje od Dumbledorea.
„Merlin“nastavi Dumbledore“je svoje moći stavio u pet predmeta.“
„Nešto kao Lord Voldemort.“reče Harry.
„Imate pravo, Harry, ali molim vas ne prekidajte me.Ovaj dan ovisi o vašoj budućnosti.“
„Kako to mis...“upita Harry ali ga Dumbledore prekine.
„Kao što sam rekao,Merlin...nadam se da znate da je Merlin bio najmoćniji čarobnjak svih vremena i da će to i ostati.Znači, Merlin je svoje moći stavio u pet premeta.Četiri prstena i jedan zlatni lančić.“potom je zavukao ruku u džep i izvadio jedan zamotuljak.“Tim predmetima priključile su se sile prirode, zapravo Elementi.Prošle Čuvarice Elemenata živjele su prije tisuću godina.Točno, u vrijeme kada je Velika četvorka osnovala Hogwarts.Te četiri, slušajte, četiri Čuvarice bile su poražene i nisu uspijele poraziti veliko zlo.Znači, u Merlinovo vrijeme živio je jedan čarobnjak.Nije bio jako moćan.Imao je onoliko moći koliko ima četrnaestogodišnj čarobnjak.Nije imao mnogo iskustva s moćima.Njegovi roditelji bili su jako siromašni pa se nije mogao školovati.On je zapravo bio, Merlinov brat.Merlina je školovao Quindimus, isto jako moćan čarobnjak.Ali zna se dogoditi, da učenik nadjača učitelja svojim znanjem i svojim moćima.Uglavnom Septimus, Merlinov brat bio je pun mržnje i prezira prema njemu.Jednog dana, naišao je na jedan štand sa ogrlicama.Jedna ogrlica ga se posve dojmila.Privjesak je bio od crnog željeza a u sredini je bio veliki opal.
„Koliko košta?“zapita on ženu koja je držala štand.
„Sviđa vam se?Uzmite ju slobodno.To je obično smeće.Besplatna je“
Septimus ju je uzeo i stavio u džep.Dva desetljeća ju je proučavao i napokon otkrio njenu tajnu.Jednog dana, otišao je do Merlinovog dvorca.
„Brate, došao sam da me podučavaš svojim vještinama.“
I tako je Septimus dolazio do Merlina i Merlin ga je podučavao.Jednog dana, u Merlinov dvorac, došla je Miranda Trelawney i izrekla Merlinu Proročanstvo.Proročanstvo je govorilo o ogrlici s željeznim privjeskom, njenom moći i želji Septimusa da ubije Merlina. Merlin je znao da takvoj sudbini ne može pobjeći, ali znao je što će napaviti.Nije željeo da sa svijeta nestane sva dobrota.Kupio je četiri zlatna prstena i jedan zlatni lančić i u njih stavio sve svoje moći.Idućeg dana došao je Septimus i svojim moćima isisao Merlinovu dušu.Promijenio je prezime u Slytherin.Nedugo osnovao je obitelj.Njegov prapraprapraunuk bio je Salazar Slytherin a njegov prapraprapraprapraprapraprapraprapraunuk bio je Lord Voldemort. Elementi su se priključili prstenovima.Jednom prstenu, u koji je Merlin unio mogućnost nevidljivosti i teleportacije, priključila se Voda i onda se na tom jednostavnom zlatnom prstenu pojavio safir.Drugom prstenu, u koji je Merlin unio mogućnost prolaženja kroz zidove i gledanja u budućnost, priključila se Zemlja i na tom prstenu nastao je smaragd.Trećem prstenu, Merlin je dodao svoji snalažljivost i odlučnost.Tom se prstenu priključila Vatra i na tom je prstenu nastao rubin.Četvrtom prstenu, Merlin je dodao mogućnost gledanja kroz zidove i hmm...letenja...ovo bi zanimalo Flitwicka...pardon, priključio se Zrak i na tom prstenu nastao je biser.U zlatni lančić unjeo je svoju jedinstvenu moć obnove, to jest ako se netko u borbi ozljedi taj zlatni lančić ga može izlječiti.Poslije ću vam reći kako i još ću vam reći još jednu njegovu moć.“
Nakon tog JAKO DUGOG Dumbledoreovog monologa svi su samo šutili.
„Želite reći da će postojati još jedna borba?“upita Harry.
„Da, ali o tome kasnije.Ovako, Čuvarica Vode“otvorio je onaj zamotuljak i sada smo svi jasno mogli vidjeti ono prekrasno prstenje koje nam je Dumbledore opisivao“je Irma Delacour.“
Svi su se okrenuli prema meni.Nisam mogla vjerovati.
„Samo Čuvarica može uzeti prsten.“
Uzela sam taj prsten.Bio je jako velik.
„Ali ja ga ne mogu staviti.“
„Samo ga stavite.“
Stavila sam ga i on se, smanjio.Odjednom obuzela me neka nježnost, neka sila.Nešto me samo probolo na leđima tako jako da sam ostala bez zraka.
„Joj.Zaboravio sam vam reći.Svaka Čuvarica ima svoje Ožiljak.Samo malo dignite majicu.“
I dignula sam ju pet centimetara i vidjela sam ga.Moj Ožiljak.Bio je u obliku kapljice.
„I nadam se da ste primjetili fizičke promjene na vašem tijelu.“
I zaista.Kosa mi je bila duga i nije bila više kovrčava kao prije.Bila je skroz ravna.
„Irma, imate moći kao što sam opisao prstenje.Znači nevidljivost i teleportacija. Teleportacija je moguća u Hogwartsu ali ne aparacija.Oh...vrijeme nam ide.Čuvarica Zemlje je Elizabeth Sprot.“
Elizabeth je graciozno ustala,uzela prsten, stavila si ga na ruku i čekala.Nakon dvije sekunde i ona je osjetila onu bol, digla majcu pet centimetara i pogledala svoj Ožiljak.Bio je u oliku lista.Njena duga plava kosa skratila se.Zapravo bili se joj odrezani vrhovi.
„Čuvarica Vatre je Ellen Peterson.“
Ellen je napravila sve isto kao i Elizabeth i ja.Njen Ožiljak bio je u obliku plamena vatre i njena kosa nije više bila kovrčava nego valovita.
„Čuvarica Zraka je Melanie Hunter.“
Melanie je ponovila postupak.Njen Ožiljak bio je u obliku zvijezdice a kosa joj se izdužila.
„Eh sada, borba.Melin(dobro) borio se sa Septimusom(zlo).Septimus(zlo) je pobijedilo. Galadriel, Andora, Clemence i Calleigh(dobro) borile su se sa Salazarom Slytherinom(zlo).
Slytherin(zlo) je pobijedilo.Irma, Elizabeth, Ellen, Melanie i Aya(dobro) boriti će se sa Lordom Voldemortom.
„Oprostite, rekli ste Aya?“upita Aya.Zaista, ona nije Čuvarica.
„Poslije.“reče joj Dumbledore.Primjetila sam da Ayi to „poslije“strašno ide na živce“Ta borba između vas i Voldemorta je neodlučena.Harry i vi se borite s njima, zapravo one pomažu vama.
„Ali zar Proročanstvo ne govori“jedan će umrijeti od ruke drugoga“?“ upita Dora.
„Gospođice Rossevill, odkuda vi to znate?“zapita Dumbledore.Dora se zacrvenila.“I da govori.Po proročanstvu Mirande Trelawney Merlin je morao umrijeti od ruke Septimusa.
Po proročanstvu Cassandre Trelawney, Salazar Slytherin je morao umrijeti od ruke Godrica Gryffindora.Ali Godric Gryffindor umro je od ruke Slytherina.Po proročanstvu Sibyll Trelawney, u borbi između Lorda Voldemorta i Harrya jedan mora umrijeti od ruke drugoga.
Ovo proročanstvo nije određeno.I još jedno objašnjenje.Merlinu su pomagali Elementi.Nisu uspijeli.Godrica Gryffindora čuvale su prošle Čuvarice.Nisu uspijele.Harrya čuvate vi, a Lorda Voldemorta čuvaju smrtonoše.Ako ne uspijete, svijetom će zavladati tama.“
„A kakve veze ima Aya?“upitala sam ga.Imala sam hrabrosti sada kada sam znala da je sudbina svijeta u mojim rukama.
„Evo sada ću doći do toga ali prvo ovo.Zlatni lančić.Kada stavite vaše prstenove na taj lančić oni će se spojiti.Ali samo ako stavite sva četiri prstena.Spojiti će se i pretvoriti u dijamant.
Taj dijamant može vas ili izlječiti ili teleportirati.Moćima tog lančića upravlja gospođica Aya.
Postoji još jedna moć u tom lančiću.On može oživjeti mrtve.Ali samo jednog.Ali o tome ću vam reći kada pobijedite Lorda Voldemorta.I zapamtite.U prijašnjim borbama bilo je četiri Čuvarice i četiri elementa.Sada ima pet Čuvarica.I Harry vi odlučujete tko će osim vas i Čuvarica ići u bitku.Za ovo možete reći samo najboljim prijateljima.Sada možete ići.“
„I vi zaista mislite da ću ja to moći prešutiti?“uz osmjeh zapita Dora.
